Vazne godine i datumi

• 1360. Постоји документ о насеобини насталој на племићком поседу Цобора, под називом Цобор сент Михаљ.
• 1541. Насеобину освајају Турци у чијим дефтерима се први пут, две године године касније, јавља данашњи назив Сомбор. Овде је било седиште паше и нахије, а припадао је сегединском санџакату.
• 1687. Турци се без борбе повлаче 12. септембра, када на ове просторе долази Аустријска царевина.
• 1687. Доминик Дујо Марковић је на ове просторе довео 5.000 Буњеваца, те је проглашен капетаном Сомбора, а наследно племство добио је 1690. Погинуо је у бици код Сланкамена. У граду и данас живе његови потомци.
• 1699. Сомбор је среско место са 14 села.
• 1702. Оснивањем Војне крајине, Сомбор постаје „војни шанац”.
• 1717. Сомбор прераста у „војничку варош”.
• 1717. У Сомбору ради тривијална основна школа.
• 1720. Сомбор има 2.916 житеља.
• 1722. У Сомбору постоји католичка основна школа.
• 1735. Помињање првог јеврејина у Сомбору у тестаменту грофа Јована Бранковића, првог капетана војничке вароши Сомбора.
• 1745. Долази до укидања Потиске војне границе и Сомбора као војничке вароши, због чега Сомборци на збору 18. новембра доносе одлуку да крену у борбу за елибертацију и очување својих привилегија.
• 1748. 1. јула потписана је „Алтернатива”, као предуслов за добијање статуса слободног и краљевског града Сомбора, у којој су утврђени принципи поделе власти измеду православаца и католика.
• 1749. Сомбор је, повељом Марије Терезије од 17. фебруара проглашен „слободним и краљевским градом”, а та привилегија је плаћена 150.000 рајнских форинти у злату.
• 1759. Оснива се Граматикална (латинска) школа, која 1763. прераста у Градску граматикалну школу.
• 1761. Завршена изградња цркве св. великомученика Георгија.
• 1763. Завршена изградња цркве пресв. Тројства.
• 1766. 1. марта, основана Служба прве помоћи, најстарија на просторима данашње Војводине.
• 1766. Фердинанд Планк отвара прву апотеку „Код златног лава”.
• 1778. Сомбор постаје седиште врховног директората свих српских школа Бачке, Барањске и Толнајске жупаније.
• 1778. Аврам Мразовић 1. маја оснива српску основну школу „Норму”, најстарију установу за образовање учитеља за словенски живаљ на југу Европе.
• 1785. Сомбор броји 13.360 житеља.
• 1786. Сомбор постаје сталним седиштем Бачко-Бодрошке жупаније.
• 1788. Као фрајкор, у Сомбору борави Ђорде Петровић Карађорђе.
• 1789. Отпочела са радом прва пошта.
• 1790. Завршена изградња цркве Св. Јована Претече.
• 1802. Формално су уједињене Бачка и Бодрошка жупанија, мада је до тога стварно дошло знатно раније.
• 1802. Завршено прекопавање Великог Бачког канала Дунав-Тиса, чиме Сомбор добија значајну саобраћајницу као и регулацију подземних вода.
• 1812. У Сентандреји почела са радом Српска учитељска Школа, као наследница сомборске „Норме”, да би се након четири године поново вратила у Сомбор, да га више никад не напусти.
• 1840. У Сомбору отпочела са радом прва текстилна радионица на парни погон у Војводини.
• 1842. Довршена изградња Градске куће као седишта Магистрата сомборског.
• 1844. Основана Мађарска читаоница.
• 1845. Основана Српска читаоница.
• 1848/49. У буржоаско-демократској револуцији Сомбор често мења господаре, трпи пљачке и паљевине, а уласком српских јединица 1849. постаје седиште привременог окружја сомборско-бачког.
• 1850. Отпочела са радом прва штампарија Нандора Битермана.
• 1852. Сомбор има 22.363. житеља (Нови Сад 19.000, Београд 18.860).
• 1853. Отворена Нижа реална гимназија на немачком језику.
• 1859. Основана Градска библиотека.
• 1861. Основано Српско добровољно позоришно друштво.
• 1865. Изашао први лист на мађарском језику, „Ипар”.
• 1866. Излази „Школски лист” (до 1914.) и „Пријатељ србске младежи” (до 1868.).
• 1868. Основана Сомборска штедионица, прва банкарска установа у Сомбору.
• 1869. Отворена Реална гимназија на српском и мађарском наставном језику.
• 1869. Стигла прва железничка пруга из правца Суботице.
• 1870. Основано Српско певачко друштво.
• 1871. Основан „Сомборски лојд”.
• 1871. Основано Пољопривредно удружење Бачко-Бодрошке жупаније.
• 1872. Отворена Виша (осмогодишња) гимназија на мађарском наставном језику.
• 1872. Одржана оснивачка скупштина Добровољног ватрогасног друштва.
• 1875. Отворена Српска виша девојачка школа.
• 1878. Покренут недељни лист на мађарском језику „Бáцска” (до 1918.).
• 1878. Излази „Голуб”, „лист за српску младеж”, у коме су своје прве радове објавили Војислав Илић, Бранислав Нушић, Јован Дучић, Алекса Шантић, Борислав Станковић, Милош Црњански и др. (излазио до 1914.).
• 1880. Сомбор има 24.623 житеља (више него Љубљана, Загреб, Скопље).
• 1880. Др Милан Јовановић-Батут покреће лист „Здравље”.
• 1882. Подигнута зграда Народног позоришта.
• 1882. Довршена изградња жупанијског здања.
• 1882. Почиње са излажењем лист „Zombor és vidéke” (Сомбор и његова околина) – излазио до 1914.
• 1883. Основано Историјско друштво Бач-бодрошке жупаније, чији је наследник историјско друштво Сомбор (1936) и Градски музеј (1945).
• 1883. Изграђена зграда Мађарске читаонице.
• 1886. Почело са радом прво српско забавиште у Сомбору, названо „Колица”.
• 1887. Основано Сомборско спортско удружење.
• 1895. Пуштен у погон први млин на парне ваљке „Експорт” у коме је засветлела и прва електрична сијалица у Сомбору.
• 1895. Предата на употребу Учитељској школи зграда, као задужбински дар патријарха српског георгија Бранковића.
• 1898. У великој сали Жупаније постављена слика Ференца Ајзенхута „Битка код Сенте”, уље на платну, величине 7×4м.
• 1899. Основано Друштво слободног лицеја.
• 1900. Сомбор броји 29.607 житеља.
• 1904. Завршена градња цркве св. Стефана, а годину дана потом и Кармелићански конвикт.
• 1905. Почетак електрификације града.
• 1908. Отпочео са радом први биоскоп.
• 1910. У Сомбору приређена прва изложба сликара из Србије у Аустроугарској.
• 1910. 25. децембра у Сомбору је основан Савез српских певачких друштава, обухватајући 47 дружина из целе Аустроугарске монархије.
• 1912. Основано Радничко спортско удружење.
• 1914. Слет српских певачких друштава из целе Аустоугарске монархије.
• 1918. 13. новембра, Сомбор улази у састав Краљевине Србије.
• 1925. Основана у Сомбору прва пољопривредна берза у Југославији.
• 1941. У град улазе 12. априла мађарске окупационе јединице.
• 1944. 21. октобра Сомбор је ослобођен од фашистичке окупације.
• 1954. Отпочеле са излажењем „Сомборске новине”.
• 1961. Одржане прве Сомборске музичке вечери.
• 1961. Почела са радом „Ликовна јесен”.
• 1962. Значајним уделом добровољних прилога грађана, изграђена и предата на употребу нова зграда Учитељске школе.
• 1973. Радио Сомбор почео да емитује програм.
• 1973. Учитељска школа прераста у Педагошку Академију.
• 1973. Одржан први међународни сајам перадарства.
• 1976. Одржани први сомборски Медицински дани, од тада стални сусрети медицинских радника из земље и иностранства.
• 1992. Сомбор постаје седиште Западно-бачког округа.
• 1993. Педагошка академија прераста у Учитељски факултет.
• 1993. Одржан први Позоришни маратон, јединствена манифестација којом Народно позориште Сомбор завршава сезону.
• 2006. Учитељски факултет прераста у Педагошки факултет.
• 2008. Сомбор поново добија статус града.
• 2008. Започета реконструкција Главне улице (улица Краља Петра I).
• 2011. Постављена реплика крста испред Светођурђевске цркве.